СРПСКО СТАНОВИШТЕ И СРПСКО УПОРИШТЕ – Жељко Томић

Деценије пролазе, још увек нема консензуса српске елите о националном становишту, о националном договору и о успостављању макар основних стремљења и интереса нашег народа. Давне 1934. године је Милош Црњански назначио потребу за српским становиштем, полазном основом за даље деловање и просперитет национа. Тај велики задатак ће нам и даље бити веома тежак, јер данас не можемо лако да утврдимо шта је то српска елита.

Наша национална свест је, југословенством и комунизмом, задобила малтене фаталне ударце у двадесетом веку. Да ли ће опоравка бити, и у коликој мери, остаје да видимо и ми, и наши потомци. На нама је да делујемо у складу са својим хтењима и могућностима, дубоко верујући да смо кадар да одговоримо свакодневним изазовима  којима је наше национално биће изложено.

На овом сајту неће бити трвења између националних снага

Налазиће се разумевање и за Карађорђевиће и за Обреновиће, и за Дражу и за чика Миту. Бранићемо Гаврила, али и Милана и Николу, баш као и данас Милоша Ковића или сутра било кога од нас. Тврдоглаво и упорно, али и хришћански и непоколебљиво.

Историјске, али и сваке друге вредности нашег народа, морају да се истичу, али и бране. Рецимо, ћирилица. Само један народ је у свом писму применио принцип један знак – један глас. То су Срби. Зар такву јединственост не вреди чувати? Без насилности, без агресивног наметања својих ставова и идеја, али и без попуштања онима који нам кажу да све што знамо о себи, више не вреди…

Посебна тема је покушај промене наше свести, али исто тако и прихватање таквих правила игре од дела наших јавних делатника. Јер, нисмо ништа урадили ако мењамо власт, а Шредер остане на бини, односно на нашој јавној сцени. И буквално и фигуративно. Странци су нас готово убедили да Европа нема границе, а онда су границу исцртали баш преко наше територије, и ми сада то морамо да прихватимо као некакву нову реалност. На делу је исконско лице лицемерја, преко којег бисмо требали да прелазимо као да је реч о луку и води.

Све у свему, ово јесу општа места за просечног родољуба, без обзира на уверења и опредељења у политичком смислу. Суштина нашег деловања је подизање још једног упоришта, где се нећемо помирити са поделама, са уценама и притисцима, са самопорицањем, ренегатима и кукавицама…Отворени смо за све оне који слично размишљају, који могу да дају допринос равнотежи демократског и националног, баш онако како је говорио и Борислав Пекић. Критиковаћемо, то се подразумева.  Бићемо добронамерни и конструктивни.  Није се лако помирити са чињеницом да неки Французи, Руси или Велшани боље схватају нашу ситуацију од нас самих.

Због свега тога, и још много тога, станимо на своје становиште. И на своје упориште. Српско. Због предака и потомака.

Жељко Томић

2 thoughts on “СРПСКО СТАНОВИШТЕ И СРПСКО УПОРИШТЕ – Жељко Томић

  • 14. јуна 2017. at 06:07
    Permalink

    Срби су увек били толерантни и непоколебљиви истовремено, само је последњих сто година проблем што нису имали „орјентир“. Све је учињено да одредница – национално нестане и обрисана је из свега осим из срца. Потреба да се укаже како другачије мишљење не значи да је тај неко који другачије мисли „непријатељ“ је кључна, али постоји још већа потреба да се никада не нарушава национални интерес. По мом скромном мишљењу прва национална одредница нису територије ни цркве ни конфесије већ људи. Ми смо омеђени и одређени и устројени малим заједничким чиниоцима који творе етнички идентитет и сведоци смо разарања управо тог нашег тананог дела. Сведочимо и како је данас врло профитабилно бити „професионални србин“ и како су увек неки на том таласу дебело наплаћивали своје србовање. Такви морају да се јасно и видљиво обележе и да им се стави брњица како више не би роварили по дворишту. пожелећу нам успех у том послу и да дочекамо ведро небо над нама и осмех на уснама.

    Reply
  • 19. јуна 2017. at 09:45
    Permalink

    Zeljko,cestitam vam osnivanje sajta i svidja mi se tema,odnosno koncept na kome ce se razvijati nadalje.Imacete podrsku mnogo nas!

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *