НЕ ПАДАЈ МИ НА МАЛИНЕ, МОЈ МИНИСТРЕ – Недељко Радичевић

На почетку сезоне бербе малина, у јеку кавге произвођача „црвеног злата“ и откупљивача, наравно око цене, огласила се и „прва глава“ српског аграра.
„Због високе откупне цене производња малина се прогресивно шири“, – у једној реченици, празној на прво читање и слушање, министар Бранислав Недимовић избалансирао је између захтева сељака и рачунице хладњачара и извозника, стављајући се на страну четвртог – увозничког лобија. Само треба прочитати између редова шта је Недимовић хтео да рекне.

Е, сад, замислите да је министар пољопривреде Италије поручио Тосканцима: „Јес лепо то што ви садите грожђе, производите врхунско вино и зарађујете, али, знате, виноградарство се прогресивно шири“. Наравно да неће рећи јер виногради Италији доносе силан берићет и нису небрано грожђе за Италијане као малина за Србе.
Но, да се из Тоскане вратимо у Ариље, Косјерић, Мачву, југ Србије, у засаде истине наше политике и слободно растумачимо Недимовићеву изјаву.

„Много вас, бре, Срби има што садите малине, ред до реда малињака, халапљиви сте, разапели сте то трње да честито увозник не може ни шлепер да нам прода. А што лепо не би накривили шајкачу и садили бибер и гајили бакаларе. Бог да види и вас и нас“.

Е, то је хтео да каже Недимовић!!!
Сетих се оне легендарне из надреалиста кад штрајкује управа рудника, дигла буну против гаравих рудара, па каже: „Они имају свој воз, а ми се по четворица гурамо у службеном ауту“.
Разлика је у једном – надреалистичка фора продата је крајем 80-их а ми данас живимо реалну емису тихог штрајка државе против пољопривредника. Још само Недим да узме мегафон и поведе чиновнике на улице и блокира магистрале.
‘Ајмо опет на бутељку оног тосканског вина – да га има, има га, у милионима хетколитара. И да је цена висока – висока је, да не смеш ни да је погледаш у рафу продавнице. Сад да завиримо у гајбицу српске муке – да малинаство доживљава хиперпродукцију – доживљава. Да је малина скупа? Излупа се господине министре к’о лонче низ степенице!!! За кога скупа? За Немца? Француза? Финца?
А можда за увозника који нуди много јефтинију, само му треба дати тезгу.

И пољска малина се прогресивно шири, али њена држава не кука. Поспешује, кредитира, обучава, субвенционише, изналази нова тржишта, субвенционише.
А кога субценционише Србија? Немце да нас уче како се тове и кољу свиње и Арапе да нам донесу древну тајну сетве житарица. За две, највише две и по године, продаваће нам шеици и пшеницу и јабуку, и воду и шљиву.
А малине? Када буду зреле и саме ће пропадати, министре премудри, и саме ће опадати, државо лукава.

Недељко Радичевић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *